О Храму

Сеоба Срба преко Дунава – цртеж Франца Јуже

У времену када је Османско Царство владало Балканом, српски народ обрео је су у највећу пустоловину још од времена великих сеоба народа. Отишао је у непознату земљу, међу непознате народе, али је тамо успео да остане и опстане до данашњега дана, ни у једном тренутно не заборављајући свога Христа и своју Цркву.

Тако је и у почетку на данашњој локацији Старога Села Идвора (на чијем месту постојано стоји озидани крст који пркоси времену и невремену) народ пре него што ће подићи своје куће, прво сазидао храм да се у њему Богу моли. Тадашње житеље села помињу (могуће и по први пут у историји) монаси из Пећке Патријаршије који су идући туда и тражећи добровољни прилог за свој манастир наишли и на мало погранично место Идвор где су живели војници – граничари.

Наш Храм са почетка XX века.

После велике епидемије куге средином XVIII века, мештани Идвора се селе јужније и оснивају село на локацију на којој га и данас налазимо. Село је основано по приницпима типичног аустроугарског плана граничарских места – у средини села је сазидан храм, а око њега простор за вежбање граничара. Ту и почиње наша прича.

Првобитни храм сазидан од дрвета и привремених материјала, представљао је једну заиста јединствену црту српскога народа – да је по речима ђакона Авакума Срб Христов. Већ од почетка храм је посвећен празнику Благовештења и самим тим и Пресветој Богородици, а Владичица је вазда чувала своје верне и своје село у надолазећим ратовима и недаћама српскога рода. Годинама је храм обнављан и дограђиван, дрво мењано са каменом, да би на крају на његовом месту никао велелепни храм негде средином 1803. године.

Торањ храма, који је једини остао у свом провобитном дрвеном издању, потпуно је реконструисан 1869. године, а три велика звона која су купљена и постављена на стари торањ 1838. године премештена су на нови торањ те и дан данас звоне. Године 1852. купљен је и постављен велики месингани сат, који је 2016. године обновљен и поново пуштен у рад захваљујући модерним техникама електронике. У храму је тек 1871. године постављена дрвена и гола грађа иконостаса који је у периоду између 1876-1879. године београдски академски сликар професор Стеван Тодоровић осликао живописом, а залагањем Црквене Општине и уз помоћ Републичког Завода за заштиту споменика културе иконостас је 2016. године у потпуности рестауриран.

Рестаурирани иконостас у храму Благовештења – Васкрс 2017. године

У храму се такође налазе и четири велике слике са приказима владара из династије Немањића, које су такође осликане од стране професора Стевана Тодоровића. Године 2017. обновљен је комплетан инвентар богослужбених предмета и сасуда, под храма је освежен и уграђен је грејни и расхладни систем. Храм је уско повезан са Меморијалним комплексом посвећеном Михајлу Пупина, јер је баш у нашем храму 1854. године крштен велики научник Михајло И. Пупин.

Comments are closed